Два лица Сунца

Два лица сунца

Весело се напољу играмо.

Крадемо сунцу нежне зраке.

Да витамин Д прикупимо

и имамо кости јаке.

Играмо се на сунцу смело,

Док оно још није врело.

Кремом смо заштитили

и лице и тело.

А кад подне дође

И сунце припече,

Бежимо у хлад,

и чекамо благо вече.             Александар Михајловић

Сунце са два лица

     Сунце је жуто и сјајно, али није све тако бајно.

Кад нам дође лето врело, Сунце се са свима срело. Тад  хоћемо тамни тен да будемо као крем и хоћемо да пратимо моду. Али кад   уђемо у топлу воду, оно уме страшно да пржи. Ти онда крему за сунчање и шешир држи.

А кад не можеш да гледаш небо, наочаре за сунце ставити би треб`о. После једанаест ујутру Сунце јако ожежи, а ти  буди јак и у хлад бежи. У хладу поједи колачић меки и немој сузе да лијеш већ требаш воду да пијеш.

Сачекај мало јер када Сунце  зађе тада је  слађе. Опет  ћеш моћи да се играш свуда, а сад слушај правила која су мудра.

Иако ти за њега треба крема, без њега живота нема.

Оно је сварно сјано баш, требало би то увек да знаш!

Ђорђе Симоновић