Еми Нетер

Немица Еми Нетер сматра се зачетницом модерне алгебре, а њен допринос науци је кључан за разумевање теорије релативитета.

Еми Нетер рођена је 1882. године, у јеврејској породици у баварском граду Ерлангену. Била је кћерка математичара Макса Нетера. Од раног детињства је показивала интересовање за језике, одлично је говорила енглески и француски а музика ју је занимала више од математике у том раном узрасту. Као кћерци професора, било јој је дозвољено да са братом прати предавања на Универзизету у Ерлангену. Челници тог универзитета говорили су да ће се „уништити цео академски систем“ ако се женама дозволи студирање. Међутим, две године касније, Нетерова је постала једна од две студенткиње којима је било одобрено да се упишу на тај факултет, али није имала иста права као и остали студенти. Било јој је дозвољено само да слуша предавања и то под условом да јој професори дозволе да уђе у салу. Ту је положила све испите и одбранила дисертацију 1908. године, да би потом и предавала на Математичком институту у Ерлангену читавих седам година без новчане накнаде.

Значајна година у њеном научном раду била је 1915. година, када је добила позив од Давида Хилберта и Кристијана Клајна да дође на Универзитет у Гетингену, и то на одсек за математику. Ту четири године предаје под Хилбертовим именом, поново без било какве надокнаде. Та чињеница најбоље сведочи о положају жене у научним круговима, уз податак да је тек 1919. године добила најниже звање приватног доцента, а три године касније постала незванични професор у Гетингену, али и даље без званичне титуле и плате.

На крају Првог светског рата дошло је до неких промена везаних за права жена у Немачкој. Нетерова је 1923. године примала малу плату на Гетингену. Међутим, никада није добила професорску титулу. Већина студената математике били су мушкарци, који су били познати као „Нетерини дечаци“.

Са појавом нацизма у Немачкој, Нетерова је морала да напусти академски живот у својој земљи због доношења закона на основу кога су отпуштани Јевреји са државних положаја и са универзитета. Тако је и Нетерова била отпуштена са Гетингена. Прво је почела да предаје студентима у својој кући, али на крају је била приморана да напусти Немачку, заједно са осталим академицима Јеврејима.

Отишла је у САД где је наставила свој академски живот на Брин Мор колеџу у Принстону, као и на Институту за напредне студије тог града. Умрла је 1935, у 53. години, од канцера.

Алберт Ајнштајн је у Њујорк Тајмсу поводом њене смрти написао:

”Према мишљењу најкомпетентнијих математичара, госпођица Нетер је била најкреативнији математички геније који је постојао од када је почела виша едукација за жене. На пољу алгебре, у коме су се вековима окупљали најталентованији математичари, она је открила методе које су се показале од огромног значаја за развој актуелне генерације младих математичара. Чиста математика је, на свој начин, поезија логичних идеја.”

Научници Павел Александров, Алберт Ајнштајн, Жан Дјодоне, Херман Вајл, Норберт Винер и други описали су је као најважнију жену у историји математике, која је направила револуцију у теорији прстена, поља, и алгебри. У физици, Нетерина теорема објашњава везу између симетрија и закона очувања. Сматра једном од главних оснивача апстрактне алгебре, и за њу се везује појам „Нетерински прстенови” ‒ један од основа алгебарске геометрије. Нетерова је развила теорему која је кључна за разумевање елементарних честица и квантне теорије поља. Укратко речено, помогла је у разумевању савремене физике.