ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ

Један од главних начина обогаћивања неког језика је језичко позајмљивање. Оно је природан процес који је присутан у свим језицима. Такви међујезички утицаји нису само језичка појава, јер се не могу одвојити од историјског контекста и представљају резултат међусобних контаката између одређених језичких и културних заједница. Ти односи су промењиви, па су тако у наш језик раније улазиле речи из турског, немачког, италијанског, руског, француског језика, док је данас као резултат глобализације највећи број позајмљеница из енглеског језика.То је и очекивано с обзиром на чињеницу да је енглески језик доминантан у свету информационих технологија, медија, популарне музике, моде, спорта…

Друштва су имала различите ставове по питању преузимања страних речи. Код неких је постојао снажан отпор продирању страних речи, с намером да се позајмљенице у потпуности избаце из матерњег језика. С друге стране, неки језици су отворени за стране утицаје и лако прихватају позајмљенице. Већина језика покушава наћи компромис између ова два става.

Повећавањем лексичког богатства језика повећавамо наш потенцијал да  се изразимо на адекватан начин и да будемо у току са актуелним дешавањима у свету у којем живимо.

Став наших истакнутих лингвиста (Ранко Бугарски, Иван Клајн) је да су стране речи неопходне и да се требају користити са знањем и мером.